ИНФОРМАТИВНИ БИЛТЕН МЗ БАНАТСКО АРАНЂЕЛОВО за 2010. годину

Он напомиње и да ће се о ливадама које се издају као сенкоси у идућој години повести више рачуна. МЗ Банатско Аранђелово располаже са око 300 хектара ливада, који су покривени са 16 уговора за издавање за сенокос, који покривају свега 60 хектара. И у случају издавања ливада и код наплате пашарине, настојаће се да се приходи наплате према стварном коришћењу, а да се та средства врате улагањем у ливаде и пашњаке, како би имали боље услове. Код ливада свих 300 хектара ће се испарцелисати од по десет хектара и понудити на лицитацију заинтересованим.
- Ред се мора увести. Људи траже с правом да им простор буде уређен, покошен, очишћен, гране поткресане, да функционише јавна расвета, гробље уређено. Истовремено, морају схватити да се то може обезбедити финансијским средствима која су нам на располагању и да онај ко користи неке погодности то треба и да плати,



да би се та средства искористила за подмиривање потреба за опште добро свих мештана - наглашава Теофанов.
Годишње се за чишћење депоније смећа трошило око 300.000 динара, коју грађани својим неодговорним приступом доводе у лоше стање. Уз посвећивање више пажње и одговорнији приступ, та средства ми се могла усмерити за друге потребе. Оно што се од почетка мандата овог Савета МЗ није успело урадити, а најављивано је у четворогодишњем плану, јесте пресељење пијаце у двориште Дома културе, зато што још нису обезбеђена средства за уређење предвиђеног простора. Није урађено ништа на реконструкцији велике сале у Дому културе, да се примерено двоменски уреди за наставу физичког васпитања ученика основне школе и културна дешавања. За сада ништа није урађено на


плану гасификације, што је обавеза за наредени период, а међу приоритетима је да се обезбеди реконструкција водовода.
Пре годину дана уочи славе нови асфалтни коловоз добила је Партизанска улица. Уређене су заштитне
ограде на ћупријама тако да је обезбеђена сигурност грађана. Ових дана треба да се постави 21 клупа и канте за смеће распоређене у Банатском Аранђелову, Сигету и Подлокању, за шта су средства обезбеђена од самодоприноса. Купљена је нова косачица у врендости 80.000 динара, којом може да се коси и дебље шибље, па се поред уређења јавних површина врши и услужно кошење онима који то нису у могућности сами да ураде, а спремни су да плате, за шта смо утврдили цене услуга по квадратном метру за одржаване површине, такође и за оне мало запуштене и најзапуштеније зарасле у шибље, које је теже довести у ред.
Због тога, наплате пијачарине, пољочуварске службе, одржавања депоније смећа упослили смо два човека, који раде на одређено време у континуитету око пет месеци, уз намеру и изгледима да остану за сатално, јер ангажовањем на овим пословима практично себи зарађују плату.
Покушавамо да депонију доведемо у ред тако што ћемо преко општине установити обавезно изношење смећа. У прошлој години је у Банатском Аранђелову таква иницијатива је покренута, да се два дана у месецу обавезно износи смеће, па се очекује када се ово питање уреди општинском одлуком бити мање дивљих депонија на којима се неконтролисано одлаже смеће.

- У МЗ Бнаатског Аранђелово запослена је и једна службеница на четири сата која ради послове за потребе Месне заједнице, јер смо због долука о рационализацији у Општинској управи остали без службенице која је до тада била ангажована на тим
пословима. Показало се да без тога не можемо да функционишемо, па смо уз договор са општином за неопходне послове на четири сата ангажовали Љиљу Клепић. Такође смо запослеили с апола радног времена и једну спремачицу која одржава зграду Месне заједнице, а потребно је одржавање чистоће и у просторијама у Дому културе који је враћен Месној заједници. Сматрам да је резултат и то што смо на пословима из делокруга Месне заједнице упослили ових неколико људи, а они уствари своју плату свако на свој начин поштено зарађује. Пошто суви чланови Савета МЗ имају своје обавезе и волонтерски обављају дужност, без људи који оперативно одрађују посао не би се могло функционисати - каже председник Теофанов.

УСПЕШНА САРАДЊА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ОПШТИНЕ

Заједничко покретање развоја

Сарадња Савета МЗ Банатско Аранђелово који има демократску већину, исто као и владајућа структура новокнежевачке општине, на завидном је нивоу, оцењује члан Савета МЗ Банатско Аранђелово Срећко Кијац.
Сарадња се огледа и у томе што је је Скупштина општина Нови Кнежевац донела одлуку да се израда
пројектне документације за потребе корисника буџета, па и месних заједница, од стране ЈП Дирекција
за изградњу града Нови Кнежевац, обавља без надокнаде.
За потребе МЗ Банатско Аранђелово урађен је пројекат капеле у Подлокању и градња треба да почне наредне јесени уз помоћ донатора. У току је израда пројектне документације за уређење рекреационог центра "Бања", као и за уређење парка у центру Банатског Аранђелова, измештања пијачног простора у двориште Дома културе. На припреми ових пројеката, према речима Кијца, помаже локална самоуправа са председником новокнежевачке општине Драганом
Бабићем и његовим сарадницима.

- Наша очекивања и циљ Савета МЗ Банатско Аранђелово су да општина буде та која ће отварати врата покрајинских секретаријата и фондова ради обезбеђења средстава, а ми из Месне заједнице уз помоћ мештана интелектуалаца који су негде на положајима, својим ангажовањем лакше можемо доћи до реализације наших развојних програма. Потребе села у решавању многих проблема и потреба су су велике, превазилазе материјалне могућности Месне заједнице и новокнежевачке општине, па треба наћи начина и средстава да се припреме пројекти са којима се може конкурисати за средства Фонда за капитална улагања АП Војводине, или учествовати на конкурсима других фондова, па и из фондова Европске уније - каже Кијац.
Он додаје да се заједничким снагама требају изнаћи могућности да се пројекти припреме за учешће на конкурсима, а тамо где је неопходно и обезбеди финансијско учешће Месне заједнице и Општине.

- Обавезују нас изборна обећања Демократске странке, да истрајемо на испуњавању тих обећања, а ту нам је неопходна помоћ локалне самоуправе општине Нови Кнежевац и Покрајине.
Очекујем да наше заједничко ангажовање у решавању проблема буде препознатљиво тако што ће грађани осетити да се проблеми решавају и да се ствари покрећу на боље - каже Кијац.





Разонода пензионера


Просторије клуба Месног удружења пензионера Банатско Аранђелово у Дому културе, отворене су свакодневно од 8 до 12 часова. Од преко 300 пензионера у Удружење је учлањено око 230, па један број увек се окупља да прекрати време у дружењу и разоноди друштвеним играма, а има могућности да се по приступачној цени попије кафа, освежавајућа пића и пиво.

Oroszlámos a két családvédszenti ünnep között

A Helyi Közösség mostani Tanácsát tavaly májusban választották meg, amely az elmúlt egy év során hozzálátott a négyéves időszakra kidolgozott fejlesztési tervek megvalósításához. Miloš Teofanov, a Tanács elnöke úgy értékeli, hogy látható eredmények születtek a falu kommunális fejlesztése terén és kiemeli az elmúlt év végi referendum eredményét, amikor a lakosság többsége a helyi járulék további fizetése mellett



foglalt állást. Ötéves időszakra 8,5 millió dinár várható helyi járulékból, ebből az első évben 1,5 millió, ami viszont igen kevés a valós szükségletek kielégítésére. A referendum ugyan sikerült, amiért Oroszlámos helyzete
néhány más községi településhez képest megnyugtató lehet, Teofanov azonban arra hívja fel a figyelmet, hogy a foglalkoztatottak illetve más források számát véve alapul, ezek az eszközök túlságosan is szerények. Az Oroszlámos Helyi Közösségben élő 300 nyugdíjas közül mindössze 12-en adták beleegyezésüket, hogy fizetik az 1 százalékos helyi járulékot, ami siralmas számadat. A Helyi Közösségbe havonta mintegy 100 ezer dinár helyi járulék fut be, ami valamivel kevesebb, mint amennyit a 2010-2014-es ötéves időszakra a tervekben előláttak. A tervezett fejlesztési program megvalósításához a Helyi Közösség a helyi járulék eszközeink kívül számít Törökkanizsa község és a tartomány támogatására is. A helyi járulék eszközeiből és donációkból 480 ezer dináros ráfordítással sikerült megállítani a Művelődési Otthon állapotának további romlását, a tető legrosszabb állapotban lévő részének és a csatornáknak a cseréjével megszűnt a beázás. A felújítás befejezésére tartományi
pénzeket pályáz meg a Helyi Közösség és tervei szerint a Művelődési Otthonban egy ünnepségek megtartására alkalmas termet is kialakít. Oroszlámos Helyi Közösség erőfeszítéseket tett az áramellátás rendezésének érdekében is, mivel gyakori volt az áramkiesés és az erősség csökkenése, ami veszélyeztette a háztartási gépeket, berendezéseket. A helyzet rendeződött, de fél év elteltével a problémák újra jelentkeztek, ezért a Helyi Közösség újra a szolgáltatóhoz fordult, hogy normalizálja az áramellátást. Külön említést érdemel a podlokányi kápolna felépítésére vonatkozó szerződés, amelyre Milivoje Klepić vállalt kötelezettséget, a Helyi Közösség pedig átengedte az erre a célra szánt építőanyag egy részét illetve vállalata, hogy a kápolnába biztosítja az áram bevezetését.
- Legtöbbet a falu kommunális rendezésén dolgoztunk, de végrehajtottuk a legeltetés megfizettetésére vonatkozó községi rendeletet is, amelyből külön bevétele származik a Helyi Közösségnek. Szerettünk volna rendet teremteni, de még messze vagyunk az elfogadható szinttől. Sajnos sok tehén- és birkatulajdonos, akik jelentős jószágállománnyal rendelkeznek, nem hajlandók legeltetési díjat fizetni. A község bevonásával próbáljuk törvényes keretek közé helyezni a dolgokat, mert most főleg a kisebb termelők fizetik legeltetési díjaikat, a nagyobbak olyan kifogásokkal jönnek, amelyeknek semmi közük sincs a legeltetési díj megfizettetéséhez
– mutat rá Teofanov elnök. Azt is elmondta, hogy a jövő évtől nagyobb figyelmet szentelnek a kaszálásra kiadott legelőknek is. A Helyi Közösség 300 hektáros területére 16 kaszálási szerződés van érvényben, ez azonban csak 60 hektár területre vonatkozik. A területek bérbeadásánál és a legeltetési díj megfizettetésénél is arra fognak törekedni, hogy a valós használatot fizettessék meg és hogy a beszedett díjak a legelők és kaszálók állapotának javítására legyenek fordítva. A meglévő 300 hektárt tíz hektáros parcellákra fogják felosztani, amelyekre a termelők licitálhatnak majd.
- Rendet kell teremteni. Az emberek joggal várják el, hogy környezetük tiszta és rendezett legyen, a fű lenyírva, a falombok megnyesve, üzemeljen a közvilágítás, a temető legyen rendben. Ugyanakkor meg kell érteniük, hogy mindezt csak a rendelkezésünkre álló eszközökből tudjuk megvalósítani, tehát ha valaki valamit használ, értse meg, hogy azért fizetnie kell, hogy a közjó érdekében elvégezhessük a ránkbízott feladatokat – hangsúlyozza Teofanov.
Éves szinten 300 ezer dinárt költött a Helyi Közösség a szeméttelep tisztán tartására, ami a felelőtlen polgárok miatt egyre rosszabb állapotba kerül. Nagyobb odafigyeléssel és felelősségteljesebb hozzáállással ezt a pénzt hasznosabb dolgokra is lehetne fordítani. Ami benne van a négyéves tervben, de a Tanács mostani összetételének még nem sikerült megvalósítania, az a piac átköltöztetése a Művelődési Otthon udvarába, mivel az ehhez szükséges eszközök még nem állnak a Helyi Közösség rendelkezésére. Egyelőre nem sikerült hozzálátni a Művelődési Otthon nagytermének a rendezéséhez sem, amit a Helyi Közösség két funkciós teremnek képzel el. Egyrészt az általános iskola diákjainak testnevelési tevékenységét, másrészt művelődési események, nagyobb rendezvények megtartását szolgálná. Soron van még a gázprogram megvalósítása és mint kiemelt célkitűzés, a vízvezeték-hálózat korszerűsítése. Egy éve, a legutóbbi családvédszent-ünnepet megelőzően aszfaltburkolatot kapott a Partizán utca. A hidakra a polgárok biztonságát szolgáló korlátok kerültek. Ezekben a napokban a helyi járulék eszközeinek terhére 21 pad és szemeteskanna kerül Oroszlámos, Podlokány és Sziget utcáira. 80 ezer dináros ráfordítással egy erősebb, bozótok vágására is alkalmas fűkaszálót vásárolt a HK, így a zöld felületek rendes karbantartása mellett lehetőség nyílik a szolgáltató fűnyírásra is és rendbe hozhatók a falu legelhagyatottabb, legbozótosabb területei is. A piaci díjak megfizettetésére, mezőőrszolgálatra és a szeméttelep karbantartására két munkást alkalmazott a Helyi Közösség, akik folyamatosan dolgoznak öt hónapon át, és lehetőség mutatkozik állandó alkalmazásukra is, hiszen gyakorlati lagmegkeresik saját fizetésüket.
A községgel karöltve arra törekszünk, hogy a hulladék rendszeres kiszállításával a szeméttelepen is rend legyen. Tavaly már volt róla szó, hogy havi két alkalommal a háztartási hulladékot a szeméttelepre kell szállítani, de ahhoz, hogy ez a gyakorlatban is működjön, községi rendeletre van szükség. Amennyiben ez megszületik, csökkenhet az illegális szemétlerakók száma is a Helyi Közösség területén.
A Helyi Közösség négyórás munkaidővel egy hivatalnoknőt foglalkoztat, akit a korábban itt dolgozó hivatalnok helyére vett fel, mivel az a munkahely a községi közigazgatásban végzett racionalizáció miatt megszűnt. Sajnos bebizonyosodott, hogy hivatalnok nélkül nem megy a munka, ezért a községgel egyetértésben Ljilja Klepićet fél munkaidővel alkalmaztuk. Ugyancsak fél munkaidővel dolgozik egy takarítónő is, mivel a helyi Közösség épülete mellett, a HK hatáskörébe visszakerült Művelődési Otthon takarítása is az ő feladata. Úgy gondolom, az is eredmény, hogy a Helyi Közösség hatáskörében ezeket az embereket foglalkoztatni tudjuk, mert a maga módján mindegyik alaposan megdolgozik a fizetéséért. Mivel a tanácstagoknak is vannak külön kötelezettségeik, a munkát volontőr alapon végzik, operatív alkalmazottak nélkül a Helyi Közösség nem tudna működni - mondja az elnök, Miloš Teofanov.

Драган Бабић, председник Општине Нови Кнежевац

Подршка за ефикасније функционисање


О томе шта грађани МЗ Банатско Аранђелово добијају и убудуће могу очекивати од сарадње са општином и вишим нивоима власти, разговарали смо са председником новокнежевачке општине Драганом Бабићем.



- Јако је битно да постоји одређена хијерархија између општине и месних заједница, исто као што постоји између општине са покрајинским и републичким органима - наглашава Драган Бабић.
- Имамо ту срећу да је у МЗ Банатско Аранђелова структура Савета МЗ демократска, чиме је олакшана сарадња и комуникација, а ја сам сигуран да су грађани кроз две године спровођења политике у локалној самоуправи и месној заједници уверени да то доста добро функционише. Економска ситуација је тешка, не само у нашој општини, него и шире, али смо гледали да се на место поставе ствари које су јако битне за функционисање Месне заједнице. Општина Нови Кнежевац чини све разним видовима подршке да омогући што ефикасније функционисање МЗ Банатско Аранђелово, па су у том правцу покренути неки пројекти и иницијативе које су видљиве.
Општинска управа у Банатском Аранђелову има једног и по запосленог које финансира, тако да је кроз канцеларијски рад обезбеђено пружање неопходних услуга свим грађанима. Општина је прошле и ове године омогућила спровођење јавних радова којим се у потпуности одржава јавно зеленило и чистоћа у месту. Прошле године је то било у трајању од шест месеци, ове године је то обезбеђено на три месеца, тако да смо кроз јавне радове створили услове да МЗ без неких финансијских средстава постигне завидну атмосферу по питању зеленила и чистоће.
- Буџет општине је у проблемима па су трансферна средства смањена, али то настојимо да надоместимо кроз друге видове подршке. Локална самоуправа комплетно сноси трошкове јавне расвете што је значајна ставка, донели смо одлуку да се припрема документације за потребе корисника буџета од стране ЈП Дирекције за изградњу града Нови Кнежевац ради бесплатно, такође је на располагању сваки вид помоћи у Општинској управи, у стручни, логистички, технички, делом и финансијски, да би лакше могли доћи до фондова, покрајинских секретаријата и републичких министарстава, како би то резултирало конкретним пројектима. Прошле године је доста урађено на каналској мрежи, ради се на атарским путевима, а амбициозни су и други планови за подручје МЗ Банатско Аранђелово.
Настојаћемо већ до краја ове године да оспособимо школски терен, а још ћемо видети да ли ће у питању бити санација или потпуно реновирање и обнова терена, са свим пратећим садржајима, укључујући ограђивање и осветљење. Са ДТД „Горњи Банат” и надлежним органима разматрамо реализацију пројекта за уређење рекреационог центра „Бања”, што ћемо верујем успети бар да започнемо до краја овог мандата. Међу приоритетима ће бити и реконструкција водоводне мреже у Банатском Аранђелову, што представља велики проблем који директно утиче на квалитет живота мештана. Све ћемо учинити да се реконструкција водовода реализује и у фази смо прикупљања средстава за израду пројектно техничке документације. Уз поправку неких локалних путева, мислим да су то најважнија улагања која треба у најскорије време реализовати - каже Бабић.

Председников апел грађанима

Апел који бих упутио грађанима да минимум што би могли да помогну и допринесу квалитетнијем и уређењем животу на овим просторима у Месној заједници Банатско Аранђелово је да се поштује елементарни ред, да не загађују животну средину, да не испуштају отпадне воде на улицу, испред својих кућа да покосе траву и одржавају простор, да ћуприје и пропусте очисте и држе у функционалном стању, смеће да не бацају неконтролисано по каналима и у атару.
- Имам осећај и потребу да замолим суграђане да разумеју наше активности, да су све оне у интересу и циљу лепшег и уређенијег живота, да МЗ својим активностима никога неће да оштети, него хоће да уради оно што је корисно за све грађане. Савет МЗ не може сам. Грађани треба да буду гласнији у похвалама доброг или критике лошег. Понекад се чини да је све само лоше, јер су они који критикују гласнији, али треба указивати и на оно што је добро урађено или се ради за добробит свих грађана - предочава председник Савета МЗ Милош Теофанов.
Једноставно то је минимум што би морали да ураде. Не буду ли људи тога свесни својих обавезе, појачали смо рад комуналне инспекције, па долази три пута недељно у Банатско Аранђелово и његов основни задатак је да помогне нама и свима онима који желе да живе у уређеном простору, а да санкционише оне који се не држе елементарног реда. Ту би грађани међусобном комуникацијом и критиком да допринесу да се мање пара троши на непотребне издатке, да живимо у лепшем и уређењем селу. На неки начин то би допринело повећању позитивне енергије и осећаја код људи, који морају схватити да морају нешто предузети и учинити и сами да би им било лепше.
МЗ Банатско Аранђелово је порушила неке објекте које су били бесправно изграђени, као што је аутобуско стајалиште испред кафане „Банатски рај”, што је била импровизација, па се на том месту бацало ђувбре или се претварало у јавни тоалет. Исто тако смо у дворишту Дома културе уклонили два објекта и сада нам је намера да поред места намењеног пијаци уредимо комплетно двориште.
Имамо чврсто обећање из кикиндског „Градитеља”, односно новокнежевачког „Грађевинара” да ће нам донирати комплетну



ограду да се тај простор огради. У плану је и уређење парка у центру села, где је потребно извршити санацију споменика, који је сада у лошем стању, на срамоту свих нас. За комплетну реконструкцију потребно је 400.000 динара, а за сада МЗ Банатско Аранђелово тих средстава нема.
Вратићемо у парку два канделабера за расвету, која су била када је парк 60-тих година прошлог века уређиван. Предстоји нам и уређењедечијег игралишта.
Ступили смо у везу са Војно грађевинским центром из Београда да видимо шта они планирају да ураде са објектом који је у њиховом власништву, налази се у центру поред самопослуге, где су некад била два стана. Објекат с обзиром на време колико је напуштен је у доста добром стању, па смо од Војно грађевинског центра затражили или да населе или да нам га уступе, да даље не пропада. Зу смо привремено сместили радника који су запослени у Менсој заједници, где држе алат и одатле крећу на посао, а приступили смо и уређењу дворишта.
Пошумљен је простор од преко једног хектара код фудбалског игралишта. Старији мештани Банатског Аранђелова се сећају да је ту некада била лепа шумица. Саднице тополе су се примиле, па ће се тај простор у центру насеља даље уређивати.

Út a fácántelepig


A Tartományi mezőgazdasági, erdészeti és vízügyi titkárságtól a Helyi Közösség két millió dináros támogatást kapott a határutak rendezésére. A határ egy részén az utat elsimították és visszaállították az eredeti nyomvonalat, a fácántelephez pedig 300 méter hosszú, új utat alakítottak ki. A Helyi Közösség azért döntött az útépítés mellett, mert figyelembe vette, a Fácán Vadászegyesületnek a vadászturizmus fejlesztése érdekében kifejtett erőfeszítéseit, amelyekben a fő helyet maga a fácántelep illetve a vadásztanya foglalják el, mivel a fácán-befogadó telep és a turisták szálláslehetősége is már biztosítva van. Az út kiépítésével lehetőség nyílt a terület használatára egész éven át, ugyanakkor megkönnyíti a környék mezőgazdasági területeinek megközelítését is, gyakorlatilag tehát kielégíti a mezőgazdaság és a vadászturizmus szükségleteit is.
Sajnos a pénz nem futotta, hogy a zúzott kővel borított út egészen a kiserdőig kiépüljön, ezért a hiányzó, mintegy 50 méteres szakasz kiépítésére Oroszlámos Helyi Közösség további 500 ezer dináros támogatást kért. A Helyi Közösség a soros pályázatokon is igényelni fog eszközöket a határutak további rendezésére és a rázókövezet kiépítésére, hogy a határból való kijövetelkor minél kevesebb sár kerüljön a regionális utak aszfaltjára. A rázókövezet kiépítésére vonatkozó pályázat dokumentációja már előkészületben van.
Lecsapolásra a tartomány egy millió dinárt biztosított a Helyi Közösségnek. Ebből a keretből végzik el az oroszlámosi határában lévő csatornarendszer tisztítását.

Együtt elindítani a fejlődést


Oroszlámos Helyi Közösség Tanácsa, amely a törökkanizsai községi vezetéshez hasonlóan demokrata többségű, kiváló kapcsolatokat alakított ki a községgel, értékeli a Helyi Közösség Tanácsának a tagja, Srećko Kijac. Ez abban is megnyilvánul, hogy a községi önkormányzat döntése értelmében a fejlesztési tervdokumentáció kidolgozása a Városépítési Igazgatóság részéről a községi költségvetés felhasználói, így a helyi közösségek részére is ingyenes.
Az Oroszlámos Helyi Közösség részére elkészült a tervodokumentáció a podlokányi kápolna felépítésére, a munkálatok donátorok bevonásával ősszel megkezdődhetnek. Folyamatban van a Banja Rekreációs Központ tervdokumentációjának kidolgozása, a központi park rendezésére és a piac áthelyezésére vonatkozó tervdokumentációk elkészítése is. Ezeknek az elkészítésében hathatós segítséget nyújt a községi önkormányzat, élén Dragan Babić községi elnökkel és munkatársaival-mondja Kijac.
-Elvárásaink és Oroszlámos Helyi Közösség célja, hogy a község legyen az a szubjektum, amely megnyitja az ajtót a tartományi támogatások elérése felé, mi pedig a helyi közösségben, az intellektuális, pozíciókon lévő személyek segítségével és saját odaadásunkkal könnyebben tudjuk majd megvalósítani fejlesztési elképzeléseinket. A falu szükségletei nagyon sok tekintetben meghaladják a Helyi Közösség és a tötökkanizsai község lehetőségeit, ezért meg kell találni a módot és az eszközöket, hogy olyan projektumokkal induljunk a Tartományi Nagyberuházási Alap, más alapok vagy éppen az Európai Unió támogatási forrásai felé, amelyek sikerre számíthatnak-hangoztatja Kijac. Hozzáteszi, közösen kell kidolgozni ezeket a programokat és lehetőség szerint biztosítani a Helyi Közösség és a község önrészéhez szükséges pénzeket is.
-Köteleznek bennünket a Demokrata Párt választási ígéretei is, hogy tartsunk ki az ígéretek megvalósításában, ehhez viszont elengedhetetlen a törökkanizsai község illetve a tartomány támogatása. Arra számítok, hogy közös munkánknak látható eredményei lesznek, a polgárok észre fogják venni a problémák megoldását, hogy a dolgok lassan jobbra fordulnak – mondja Kijac.

Добијена су средства од Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду АП Војводине за уређење атарских путева, у износу од два милиона динара. У делу атара пут је само поравнат и доведен у своју трасу, а изграђено је 300 метара пута према фазанерији. Савет МЗ Банатско Аранђелово се одлучио за изградњу те деонице пута зато што се имају на уму планови Ловачког друштва „Фазан” за развој ловног туризма, где би фазанерија и ловачки салаш требали да буду центар тих дешавања, јер располаже прихватилиштем за фазане и боравак туриста. Има се у виду да би садржај који је уређен требао да буде доступан током целе године, а истовремено је и у функцији несметаног приступа пољопривредним пар- целама на овом подручју, тако да се задовољавају потребе и пољопривреде и ловног туризма.
Недостајало је новца да се пут од туцаника направи скроз до шумице, па ће се покушати обезбедити додатна средства за још педесетак метара пута, за шта је поднет захтев за 500.000 динара. МЗ Банатско Аранђелово ће и на предстојећем конкурсу тражити средства за наставак изградње атарских путева и за изградњу отресишта, како се приликом изласка из атара на асфалт не би наносило блато на регионал- не саобраћајнице. Припрема се документација за конкурисање за средства за изградњу отресишта.

Чишћење канала





За чишћење канала МЗ Банатско Аранђелово је на конкурсу Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду АП Војводине добила милион динара. Заменик председника Савета МЗ Драган Недељков каже да су у договору са ДТД «Горњи Банат» из Кикинде започети радови на чишћењу канала на улазу у село, односно канала Широка бара који се већим делом наслања на село, што ће допринети ефикаснијем одвођењу сувишних подземних вода, са којима је ове године било доста проблема

Безбедност на нашем терену

Подручје са најмањекривичних дела

Проблематика безбедности имовине и грађана је присутна, а сарадња са Полицијском станицом Нови Кнежевац је задовољавајућа, али из угла Савета МЗ Банатско оцењује се да она није и довољна. Председник Савета МЗ Банатско Аранђелово Милош Теофанов каже да је са надлежнима из Полицијске станице Нови Кнежевац обављен разговор у којем су изнети проблеми и добијена су обећања да ће се безбедност подићи на још виши ниво.
- Очекујемо да полиција бар једну смену свакодневно буде при- сутна на подручју МЗ Банатско Аранђелово, јер сва дешавања са којима се суочавамо упућују на то, да је ситуација таква да је неопходно превентивно деловање.
Разумемо све проблеме са којима се суочавају у Полицијској станици, али наш захтев је да се обезбеди сталан боравак патроле полиције у једној смени, а неопходан је и сталан обилазак доста широког подручја насеља која су на подручју наше и суседне Месне заједнице Мајдан-Рабе - каже Теофанов. За рад Полицијског одељења у Банатском Аранђелову обезбеђене су просторије, сарадња је солидна, али у МЗ Банатско Аранђелово процењују да је потребно пружити више од садашњег, за шта сматрају да има потребе.
Заменик командира Полицијске испоставе Нови Кнежевац самостални полицијски инспектор Петар Љубичић констатује да, што се тиче стања и кретања криминалитета на подручју Полицијског одељења Банатско Аранђелово доминирају кривична дела из области имовине, крађе и тешке крађе, као и ситне крађе за које се починиоци не гоне по службеној дужности него по приватним тужбама оштећених.
- Подручје Полицијског одељења Банатско Аранђелово је са најмањим бројем кривичних дела и прекршаја на подручју новокнежевачке општине За првих шест месеци у овој години регистровано је шест кривичних дела са непознатим извршиоцима и сва су расветљена, међу којима и једно кривично дело недозвољеног преласка државне границе и кријумчарења људи за шта је поднета кривична пријава против четири лица из Банатског Аранђелова. Три кривична дела су имовинска и два из угрожавања безбедности саобраћаја - сазнајемо од Љубичића.
У првом полугодишту је са непознатим извршиоцем регистровано 17 кривичних дела са материјалном штетом од 15.000 динара, које се гоне по приватној тужби. Расветљено је 15 тих кривичних дела, а добрим делом су отуђени предмети пронађени и враћени оштећенима. Оштећени најчешће не предузимају гоњење по приватној тужби, због скупљих трошкова поступка од причињене штете. У области јавног реда и мира регистрована су четири прекршаја и поднете су прекршајне пријаве, од којих су три због свађе и вршења насиља над другим лицима и једна због држања опасних животиња.
- Настојимо да према могућностима буде максимално присуство полиције, што сам предочио и на седници Савета МЗ Банатско Аранђелово. Међутим, приоритет нам је покривање терена ноћу, када се највише врше кривична дела, па су присутне ноћне патроле. На Савету је указано на критични период увече до 22 до 23 сата, када се у центру окупљају беспослена лица и ми ћемо гледати да изиђемо у сусрет да би деловали превентивно, да би се спречило вршење кривичних дела и недолично понашање које је са високим степеном ризика да пређе у кривично дело или прекршај.
Сарадња са Месном заједницом и грађанима је добра, а у погледу појачаног присуства ради се само о нашим материјалним и техничким могућностима - указује Љубичић.

Нова генерација матураната


Нова генерација матураната у огранку Основне школе «Јован Јовановић Змај» у Банатском Аранђелову испраћена је 10. јуна. На српском и мађарском наставном језику осмогодишње школовање је завршило 11 ђака у одељењима разредних старешина Иде Недељковић и Ливије Абрахам, док је један ученик основно образовање завршио у специјалном одељењу.
Са свим петицама током осмогодишњег школовања у Банатском Аранђелову Вукове дипломе су понели Марија Бодрожа и Едвард Молнар, док су четири ученика школовање завршили одличним успехом. Одликаши су награђени књигама, а додељено је 10 специјалних диплома ђацима који су се истакли у појединим предметима.

A ballagók új nemzedéke


A Jovan Jovanović Zmaj Általános Iskola oroszlámosi tagozatának új ballagóit június 10-én kísértük ki. A nyolcosztályos iskolát a szerb és magyar tagozatokon, Ida Nedeljković és Ábrahám Lívia osztályfőnökök osztályaiban összesen 11-en fejezték be, egy tanuló pedig a speciális tagozaton végzett.
A nyolcéves oroszlámosi oktatás alatt szerzett színötös bizonyítványukkal ketten érdemelték ki a Vuk-díjat, éspedig Marija Bodroža és Molnár Edvárd, négy tanuló pedig kitűnővel fejezte be tanulmányait. A kitűnő tanulók könyvjutalomban részesültek, de 10 speciális elismerő oklevelet is kiosztottak azon diákok között, akik egyes tantárgyakból kiemelkedő eredményeket mutattak fel.

Сат на цркви ће откуцавати тачно време






Сат на торњу Српске православне цркве светог архангела Михаила и Гаврила у Банатском Аранђелову је ове године оспособљен да ради, да показује и откуцава тачно време, али је проблем што је потребно да неко механизам свакодневно навија. Сат је поправљен од донације и средствима Месне заједнице Банатско Аранђелово, али нажалост нема ко да га навија.
МЗ Банатско Аранђелово је добила захтев од православног свештеника да се обезбеди 2.000 динара ономе ко би преузео обавезу да сат свакодневно навија. Друга могућност је да се рад сата оспособи на струју.
Размишља се о могућности да се неопходна средства обезбеде док цркви не буде враћена земља и не буде имала сопствене приходе за подмирење трошкова. У МЗ Банатско Аранђелово су вољни да се проблем навијања сата реши и да он свакодневно ради и откуцава тачно време.

Elnöki felhívás a polgárokhoz



Felhívásomat a polgárok felé abból a célból teszem, hogy ismertessem velük azokat a minimális elvárásokat, amelyekkel segíthetnek szebbé, rendezettebbé tenni az életet az Oroszlámos Helyi Közösség területén, hogy tartsák tiszteletben az alapvető rendet, ne szennyezzék a környezetet, ne engedjenek ki szennyvizet az utcára, házaik előtt kaszálják a füvet és tartsák karban a zöld felületeket, a bejáratokat, átereszeket, kanálisokat rendszeresen tisztítsák, hogy azok minden pillanatban megfeleljenek alapfunkciójuknak, ne dobálják felelőtlenül a szemetet az út menti árkokba, de a határban se dobálják azt szét.
- Szükségét érzem annak, hogy a polgárokhoz forduljak, arra kérvén őket, hogy értsék meg, tevékenységünk a szebb és rendezettebb helyi közösség megteremtésére irányul, hogy a Helyi Közösség munkájával senkit sem károsít meg, azt a célt szolgálja, hogy közösségünk minden polgárának a javára legyen. A Helyi Közösség egyedül nem tehet meg mindent. A polgároknak hangosabbaknak kell lenniük a dicsérő szavakkal, de a bírálatokkal is. Néha úgy tűnik, hogy minden rossz, amit csinálunk, mert a bírálók sokkal hangosabbak, pedig rá kell mutatni a jó dolgokra, a közösség érdekében végzett tevékenységre is – hangoztatja felhívásában a Helyi Közösség Tanácsának elnöke, Miloš Teofanov.
Ez a legalapvetőbb, amit a polgároktól el lehet várni. Számítva arra, hogy a felhívást nem mindenki veszi komolyan, Oroszlámos Helyi Közösség területén megerősítettük a kommunális felügyelőség tevékenységét, amely heti három alkalommal ellenőrzi a helyzetet, segít a Helyi Közösségnek és mindazoknak, akik a szebb és rendezettebb környezet megteremtésén fáradoznak illetve szankcionálja azokat, akik nem tartják magukat a legalapvetőbb előírásokhoz sem. Jobb egymásközti kapcsolatokkal és kommunikációval a polgárok sokat tehetnének annak érdekében, hogy a rendeztt környezett fenntartásáért feleslegesen kifizetett pénzeket megspórolja a Helyi Közösség. Bizonyos értelemben ez a polgárok pozitív energiáinak és érzéseinek erősítéséhez is hozzájárulna, akiknek meg kell érteniük, hogy maguknak is tenniük kell valamit a szebb környezet kialakítása érdekében.
Oroszlámos Helyi Közösség eltüntetett néhány jogtalanul felépített objektumot, mint amilyen a Banatski raj vendéglő előtt kialakított autóbuszmegálló volt, mivel az improvizált létesítmény illegális szemétlerakóként és nyilvános illemhelyként funkcionált.
A Művelődési Ház udvarában is megszüntettünk két objektumot, most az a cél, hogy a piacnak előlátott terület mellett a Helyi Közösség a teljes udvart rendbetegye. Komoly ígéreteket kapott a HK a nagykikindai Graditelj és a törökkanizsai Građevinar cégektől, hogy hozzájárulnak a terület teljes bekerítéséhez.
Tervben van a központi park rendezése, melynek során szanálni kell a rossz állapotban lévő, immár a település szégyenfoltjának tekinthető emlékművet is. A terület teljes rendezéséhez 400 ezer dinárra lenne szükség, amellyel jelenleg az Oroszlámos Helyi Közösség nem rendelkezik. A parkba visszaállítjuk a két közvilágításra szolgáló villanyoszlopot, amelyet még a terület hatvanas években történt rendezésekor állítottak fel. A munkálatok során a gyermekjátszótér felújítását is elvégezzük.
A Helyi Közösség kapcsolatba lépett az illetékes belgrádi katonai szervekkel, hogy megtudja, mit szándékoznak tenni azzal a falu központjában, az önkiszolgáló mellett lévő objektummal, amelyben két szolgálati lakás volt, és ami az ő tulajdonukat képezi. Annak ellenére, hogy az épület már jó ideje elhagyatottan, üresen áll, elég jó állapotban van, ezért a HK arra kérte a katonai elöljáróságot, vagy vegye használatba, vagy bocsássa azt a Helyi Közösség rendelkezésére, hogy az objektum állaga ne romoljon tovább. Pillanatnyilag az épületben a Helyi Közösségben foglalkoztatott munkások vannak, itt tartják a szerszámokat, innen indulnak munkára, minek során az udvart is rendbe hozzák.
A labdarúgópálya mellett megtörtént egy valamivel több mint egy hektáros terület fásítása. Az idősebb oroszlámosiak még emlékeznek rá, hogy ott valamikor takaros kis erdő állt. A jelekből ítélve a nyárfacsemeték megfogták, ezért a Helyi Közösség a központban lévő terület további rendezését szolgalmazza.

Изграђен нови силос

У Радној јединици компаније ДТД «Рибарство» а.д. из Петроварадина у Банатском Аранђелову род из овогодишње жетве складишти се у нови модеран силос капацитета 15.000 тона, који је изграђен по најсавременијој технологији.
Комарцијалиста у ДТД «Рибарство» Драган Миљковић најављује да се са изградњом нових смештајних капацитета отвара и могућност за сарадњу и пружање услуга овдашњим пољопривредницима.
Поред складиштења пшенице у новом силосу ће се складиштити сунцокрет и кукуруз, а пошто располаже са неопходним капацитетима за сушење биће могућности за пружање услуга сушења и откупа ових производа по реалним тржишним ценама и уз плаћање у разумним и прихватљивим роковима.




Компанија ДТД «Рибарство» која је постала власник некадашњег „Фиделинка-аграра”, односно Пољопривредног предузећа „Миливој Лазин”, започела је и сарадњу са Месном заједницом Банатско Аранђелово. Сарадња је у протеклом периоду испољена приликом уређења атарских путева, али има могућности за сарадњу и у другим областима где за то постоје обострани интереси ДТД «Рибарство» и мештана.

Млеко стални извор прихода

На подручју Месне заједнице Банатско Аранђелово откуп млека врши АД «Млекара Суботица» на откупним местима у Банатском Аранђелову и Сигету, а мобилном цистерном преузимање на терену обавља и «Мокрин-млек» из Мокрина. Срећко Кијац који држи откупна места за потребе АД «Млекара Суботица» у Сигету и Банатском Аранђелову каже да се у просеку месечно преузима око 90.000 литара или годишње око милион литара млека. АД „Млекара Суботица” произвођачима сада плаћа млеко око 22 динара по литри, а исплата се обавља уредно једном месечно.
- Иако је цена млека ниска, то је основни приход и стални извор новчаних примања за пољопривредна домаћинства која се баве производњом млека, јер имају сигуран пласман - каже Кијац.
Количина млека која се испоручује млекарима у последње време се смањила у односу на раније. Смањење испоруке млека је око 20 одсто у односу на пре три године. Количина млека се и није толико смањила колико се смањио број произвођача, који је преполовљен.





Разлог за то што је доста старачких пољопривредних домаћинстава, која су се до скоро бавила производњом млека одустало од производње јер зог старости није у могућности да се брине о стоци, а делом је на смањење броја произвођача млека утицала и нижа много неповољнија цена млека, која је примера ради пре три године била 32 динара.
У стајама произвођача на подручју МЗ Банатско Аранђелово је око 500 крава музара . Млекарством се бави стотинак домаћинстава, а према речима Срећка Кијца АД «Млекара Суботица» ради на томе да ствара робне произвођаче који дневно испоручују 200 и више литара млека. Тим произвођачима се обезбеђују базени са расхладним уређајем, па се млеко од њих преузима директно без посредника. Млекара води рачуна да то буду млађи произвођачи који могу и желе дугорочно да се посвете млекарству.
На откупним местима које за АД «Млакару Суботица» држи Кијац узорковање млека се врши сваки дан, па се на тај начин обезбеђује контрола здравствене исправности према критеријумима и стандардима HACCP система који се примењује у овој компанији. Узорци млека се узимају из сваке канте када произвођачи испоручују млеко на откупним местима. Тако се у случају неких пропуста и неисправности млека лабораторијским анализама може утврдити ко је од произвођача направио пропуст.

УСПЕШНА СЕЗОНА ЛД „ФАЗАН”

Ловачко друштво «Фазан» оставрује успешну сезону, која је берићетно започета од почетка година, па је на осмој «Хајци на кочоватску лисицу», број учесника и гостију био најмасовнији до сада, а и улов у потесу Кочоват је био богатији него у свим досадашњим хајкама. Учествовало је око 250 ловаца из многих места из Србије који су одстрелили шест лисица и три дивље свиње, па ће се манифестација и убудуће неговати као добра прилика за афирмацију ловних потенцијала и места.
- Бројање зечије и срнеће дивљачи показало је да располажемо богатим ловиштем, јер је избројано преко 30 зечева на 100 хектара, а на 10.000 хектара имамо 1.056 грла срнеће дивљачи, што је изузетно - истиче председник ЛД «Фазан» Цветко Јегдић. Ловци су се заједно са осталима из места укључивали у акцију «Очистимо Србију», а поврх свега за све учеснике су обезбедили ручак и пиће.
У ловишту су оспособљена три бунара самотока, да би било довољно воде за дивљач. Поручене су и три ветрењаче, помоћу којих ће се вода црпети из нортон бунара, да се допуњују копови, што ће омогућити да барске птице остану у ловишту, пре свега дивље патке и гуске. На пет места у ловишту пуштено је укупно 500 фазана из матичног јата, што је финансирано из сопствених средстава путем компензације са ноцосадским «Ловотурсом».
Лов на срндаће је био успешан јер су до сада одстрељена 62 грла, од тога три у сребру и седам у бронзи.





- Туристи су нам долазили посредством «Ловотурса» из Новог Сада и «Хубертуса» из Аде. Најбројнији су били домаћи туристи који су благовремено измирили своје обавезе. Највише ловаца туриста из Новог Сада у госте довео је наш члан Јован Бјелобаба.
Они су и роговље и месо узели и платили по тржишној цени. Било је и гостију из Аустрије, Шпаније, Словачке, Мађарске и Хрватске, тако да остварујемо солидне прихода о ловног туризма. Што се одстрела трофејних срндаћа тиче, најбољу жетву тек очекујемо у августу када се надамо да падну два- три златна срндаћа - каже Јегдић.
Предстоји и лов на срндаће у августу када треба да се одстрели још 20 грла, као и да се врши селективни одстрел 25 срна и исто толико млађих шкартова, све у складу према годишњем плану газдовања. Од октобра предстоји и планирани излов још 180 срна.
Приход од ловног туризма усмерава се за унапређење ловишта и обогаћивање понуде. Купљен је спектив са ножицама, фотоапарат са даљинским окидањем, као и два двогледа «Скаровски» да би се омогућило лакше и прецизно осматрање и снимање терена, па ће се путем интернет презентације туристима приказати шта се нуди за одстрел. Ова опрема коштала је преко 4.000 евра и набављена је путем компензације. Постављено је шест чека које су наткривене са кућицама, тако да у чекама три ловца могу несметано да чекају дивље свиње. У фазанерији је оспособљена волијера за продужни лов, па се и ту очекује већи приход од ловног туризма. У плану је се завршетак Ловачког дома, па је до краја године предвиђено оспособљавање кухиње и тоалета, а предвиђена је и куповина једног теренског возила.
Одржане су две скупштине, једна редовна и друга ванредна, на којој је донета одлука да се Ловачко друштво региструје као Ловачко удружење, како би деловало самостално, што омогућава нови Закон о ловству. Друштво има 80 ловаца и процењује се да има све услове да убудуће има статус Ловачког удружења.

На подручју МЗ Банатско Аранђелово на јавним радовима на уређењу места ангажована су три радника. Поред радова на уређењу и одржавању јавних површина, они ће се овог лета највише ангажовати на одржавању и сређивању сва три гробља и за друге потребе. У Банатском Аранђелову ће обављати радови на сређивању католичког и православног гробља и на месном гробљу у Подлокању.

МИЛИВОЈ БАТО КЛЕПИЋ ИЗ ПОДЛОКАЊА

Племенит подухват на препороду села


Миливој Бато Клепић одлучио се на веома племенит подухват, да буде донатор за градњу капеле на месном гробљу у Подлокању и обавезао се да ће објекат завршити за годину и по дана. Бато је из Подлокања стицајем околности још као млад отишао у Београд, али је последњих година стално присутан у селу, што је и видљиво због објеката које је откупио и уредио, што Подлокању даје сасвим нови сјај.
У договору са председником МЗ Банатско Аранђелово Милошем Теофановим, што је овековечено и донаторским уговором, Клепић се обавезао да изгради капелу на подлокањском гробљу, али каже да неће одбијати подршку ни других уколико желе да му се придруже.
Процена је да је изградњу капеле у вредности око 1,5 милиона динара. Почетак радова најављује се за ову јесен. Капела је неопходна за достојанствен испраћај покојника у вечну кућу. Гробље је прилично сређено, али ће се у наредном периоду његовом одржавању такође посвећивати дужна пажња.
- То је поштовање према нашим прецима и цивилизацијска обавеза - каже Клепић. Миливој Клепић и његова супруга Марија Илић су у Подлокању до сада купили 12 кућа са окућницама, неке су срушили, неке преуредили или изградили нове, тако да представљају украс и истински препород села.
- Куповао сам куће које већ нису биле низашта, оронуле и запуштене, без неког интереса. Емотивно сам везан за Подлокањ и стало ми је да село не пропада. Још има три-четири куће које бих радо узео, да их порушим и средим терен. Знам да нећу доживети да од свих ових улагања имам неки материјални интерес, него је све што радим из емотивних разлога. Датум одласка из Подлокања је забележен на цигли сачуваној са зграде железничке станице у Врбици, када сам као мали код бабе у Београд. Вратио сам се после дуго година са жељом да дам допринос да село буде сређеније. На главној улици има још три-четири куће које не морам ја да купим, али желим да их средим, јер поред толиких кућа што већ имам, није ми превасходни циљ да буду у мом власништву. Бавим се трговином, али од самог почетка уопште ми није била намера, нити очекујем да од ових улагања имам материјални интерес- прича Бато Клепић.




Од 12 кућа које су купљене и сређене четири су поклоњене ближој и даљој родбини, да могу да долазе у завичај, а Бато Клепић највећи део времена сада већ проводи у Подлокању. На улазу у Подлокањ из правца Банатског Аранђелову на зиданој огради имања Клепића је импозантни рељеф у бронзи, рад академског вајара Саве Халугина, у лепо уређеном дворишном простору је поставка скулптура под ведрим небом, а новоподигнута здања су галерије са делима истакнутих уметника.
Клепић на месту некадашње задружне ковачнице и магацина уређује здање, које ће како најављује бити претворено у Музеј наивних икона са ових простора.
У питању је око 220 квадратних метара простора који је намењен поставци икона, међу којима их је највише са простора Баната. Најзначајнији од аутора тих икона је Свиленгаћа или Слиленгаћин из Мокрина. О томе нема много података у литератури, али је Клепић успео да прибави четрдесетак икона, које је прикупљао познати сликар, његов пријатељ Радомир Дамјановић Дамјан, које ће се наћи у поставци Музеја у Подлокању. Највећи део објеката које обнавља претвара у уметничка дела и простор намењен уметности. За коју годину док се све среди Подлокањ треба да постане запажено уметничко село на мапи Европе.
- За сада нема никаквог финансијског интереса, да би се на томе могло зарадити, али неки укупни друштвени интерес и лично задовољство постоји. Верујем да ће се на неки начин ипак све исплатити. Долазе у посету наши истакнути сликари који живе у Србији и иностранству. Заинтересовани су да се реализује пројекат «Хоризонтала тромеђе» који осмишљавамо заједно са Савом Халугином. Одушевљени су јер тако нешто што Подлокањ има галерије на овој банатској пустари, нема нигде, па ни у Београду, Суботици, Новом Саду и другим градовима. Решио сам да се посветим уређењу Подлокања као уметничког простора и вратићу се у потпуности - каже Клепић.
Подлокањ ће постати епицентар уметничког света у овом делу Европе, захваљујући збирци које Клепић једини има у Србији са делима најистакнутијих сликара модерне наиве «Brut art» Саве Секулића, Фејеша, Илије Босиља и других. Бато Клепић се упоредо са уређењем оронулих и напуштених кућа у Подлокању почео бавити и прикупљањем вајарских радова, тако да ће на отвореном простору на површини од два-три хектара бити уређена јединствена поставка. Уз мало више рада на осмишљавању, самој организацији и реализацији идеје, уверен је да би Подлокањ ускоро могао постати познат у уметничким круговима, а вероватно интересантан и за посете као туристичка дестинација.

Донација за народне ношње


За набавку нових ношњи КУД «Др Гаврило Пекаровић» је на конкурсу Покрајинског секретаријата за културу АП Војводине добило донацију 100.000 динара, док је обавезно учешће друштва у износу од 30.000 динара обезбедила МЗ Банатско Аранђелово на име дотације предвиђене за ову годину, али је изишла у сусрет и средства уплатила одједном.
Председница КУД-а Олга Јовичин напомиње да су ношње прилично скупе, па ће се гледати да добијена средства буду искоришћена тако да се набави што више ношњи. Набавка треба да се обави у року од три месеца, а планирано је да се за Влашке и за Банатске игре набаве ношње које недостају фолклорним саставима.
У КУД «Др Гаврило Пекаровић» на неговању фолклора окупља се око 50 деце у три узраста, под руководством кореографа и уметничког руководиоца Зорице Вејин. Ове године КУД је био домаћин



општинске смотре фолклора, учествовало је на «Севернобанатским фолклорним сусретима» у Новом Кнежевцу и у Мајдану на приредби у оквиру Дана еврорегије ДКМТ.
КУД «Др Гаврило Пекаровић» припрема се да за две године на достојан начин обележи 200. годишњицу од рођења др Гаврила Пекаровића, а тада ће се прославити и 15. годишњица рада КУД-а. Гледаће се да обележавање јубилеја добије шири значај, за шта ће се тражити партнери и средства, јер је др Гаврило Пекаровић (1812-1851) знаменита личност родом из Банатског Аранђелова, која је оставила видног трага и у историји здравства као аутор прве педијатријске књиге на простору Војводине и нашој земљи под насловом «Чадољуб», објављене 1836. године у Пешти.

Незаборавни излет за ђаке


Једнодневни излет за ученике Основне школе «Јован Јовановић Змај» из Банатског Аранђелова приредила је МЗ Банатско Аранђелово, па су на пут у организацији новосадске агенције «Глобус турс» ишла 42 ђака од 4. до 8. разреда, предвођена неколицином наставника. Све трошкове излета финансирала је МЗ Банатско Аранђелово.
Ђаци су у оквиру ове екскурзије посетили Сремске Карловце, Стражилово, Петроварадинску тврђаву и Нови Сад, а обезбеђен им је и ручак у репрезентативном ресторану «Липа» у центру Новог Сада. За многе ово је био први одлазак у Нови Сад и остала места предвиђена за обилазак, јер немају прилику да путују изван Банатског Аранђелова.
- Циљ нам је био да деца која наставу похађају на српском и мађарском језику виде и упознају се са животом у већем граду. Вратили су се са повољним утисцима, јер је за све ово био изузетан незаборавни доживљај - каже члан Савета МЗ Банатско Аранђелово Мира Ацин.
Одлазак на излет заједно са аутобуским превозом и ручком стајао је 1.450 динара по ученику, што је сасвим повољна цена, а став чланова савета МЗ Банатско Аранђелово је да се са оваквом праксом настави и у наредном периоду.

Остали без штампе

Снабдевање на подручју МЗ Бнатско Аранђелово је солидно јер поред самопослуге «Сента-промета» у Банатском Аранђелову ту је понуда основних животних намирница и мешовите родбе неопходних домаћинствима у продавницама «Промет +», «Перлез» и «Белла», ту је пекара породице Митовски. У СТР «Грбић» у понуди је грађевински материјал, огрев, фарбарска и електричарска роба, СТР «Коле» снабдева са сточном храном и шрафовском робом. У Сигету и Подлокању раде продавнице СЗР Пекара «Бест».
Највећи проблем представља што је од 1. јуна затворен киоск за продају штампе у центру Банатског Аранђелова па од тада дневне новине, недељна и периодична штампа више не стижу. Киоск је затворен због нерентабилности, па би требало изнаћи могућности да се реши проблем дистибуција штампе, јер сада заинтересовани новине купују у Новом Кнежевцу или успут приликом обављања послова у другим местима.

Активу жена признање општине Нови Кнежевац

Актив жена Банатско Аранђелово је поводом Дана општине награђен најзначајнијим општинским признањем - плакетом општине Нови Кнежевац, заслужену за вишегодишњу успешну активност у многим областима живота у селу и бављење хуманитарним радом. Актив жена има педесетак вредних, радних и хуманих чланица, које помажу све што треба да се уради у селу.
- Са поносом можемо рећи да смо велики хуманитарци и донатори. Основној школи смо пуно пута помогли куповином тв-апарата, плејера, делова за компјутер, у плаћању ужине деци и у многим другим стварима, што нас чини срећним - каже председница Актива жена Боса Радин.
Уз донације за разне потребе, обилазак домова за старе и болнице, последњи већи изазов је био финансијска помоћ Анушки Хеђеш којој је горела кућа и која је изгубила супруга у пожару. Актив жена се укључује и у акције на уређењу места. Поред тога остварује се успешна сарадња са активима и удружењима жена из Башаида, Мокрина, Бочара, Таванкута, Кикинде, Новог Милошева и других места. Честе су међусобне



посете и дружења, а на наредној приредби «Јесењи дани у мом селу» најављује се братимљење са Активом жена из Мокрина.
Добра је сарадња са МЗ Банатско Аранђелово, ЛД «Фазан» и осталим организацијама из места. Поводом Дана МЗ Банатско Аранђелово и сеоске славе традиционално се приређује изложба ручних радова, на којој посетиоци бирају најлепше радове, па ће тако бити и овог пута, а пријављена је и екипа за такмичење у кувању рибље чорбе.

Сећање на неког

Овог лета у Банатском Аранђелову у дому Ангелине и Братислава Димитријевића се одржава друга ликовна колонија «Сећање на неког». За разлику од прошле прве колоније када су деца савладавала технику акварела, овогодишње окупљање представља малу школу пап-машеа, прављења фигура од старих новина.
У дому породице Димитријевић ликовна колонија се организује у знак сећања на њиховог прерано преминулог сина Алексеја.



Двадесетак деце из Банатског Аранђелова, међу којима и неколицина из Новог Кнежевца, од предшколског узраста до завршног разреда основне школе, у јулу је недељно преподне проводило креирајући и обликујући квочке и пилиће у пап-маше техници. Ангелини у раду помажу будућа васпитачица Катарина Хорватов уз пуну подршку васпитачице и чланице Савета МЗ Банатско Аранђелово Мире Ацин.
Радови ће бити представљени на изложби која ће се одржати у оквиру прославе Дана Месне заједнице Банатско Аранђелово у недељу 25. јула од 16 часова. За посетиоце изложбе у дому Ангелине и Братислава Димитријевића у Улици Вука Караџића улазница ће бити књига, што је почетак акције прикупљања књига за формирање сеоске библиотеке.

Нема услова за виши ранг

Фудбалери «Славије» из Банатског Аранђелова су прошлу сезону у Општинској лиги Чока-Нови Кнежевац завршили на 3. месту са 30 освојених бодова, изгубивши трку за прво место поразима против главних ривала из Чоке и Падеја. Председник ФК «Славија» Срећко Кијац, констатује да екипа чак и да је била прва, нема услова за виши ранг такмичења, тако да ће се наредне сезоне посветити обезбеђењу услова које захтева такмичење у Подручној лиги, за шта се очекује помоћ и разумевање локалне самоуправе.
Потребно је направити канцеларију за делегата, свлачионице за сениоре и кадете, реновирање купатила и санитарног чвора и ограђивање терена. Сређене су просторије клупског кафића «Спорт», које су реновиране уз учешће ДДОР «Нови Сад», јер је зграда осигурана, па је санирана штета настала приликом обилних падавина. Кафић ради сваки дан, где се окупљају млади из Банатског Аранђелова и околине, а приход који се остварује намењен је делатности клуба.
- ФК «Славија» видимо као установу где стварамо место за окупљање младих, који налазе у њему једино уточиште за забаву - каже Кијац. - Наредну сезону почећемо са старијим искуснијим играчима који ће чинити окосницу тима и укључићемо децу из подмлатка, јер нам је будућност у стварања првог тима из наше средине. Због тога ћемо појачати рад са младима, где је као тренер ангажован Раде Гојковић.



Почиње турнир у малом фудбалу

Традиционални турнир у малом фудбалу у Банатском Аранђелову одржаће се 33. пут, а почиње у суботу 24. јула у вечерњим часовима. Очекује се учешће већег броја екипа из Банатског Аранђелова, околних места и Новог Кнежевца.
За учешће на турниру «Банатско Аранђелово 2010» за сениорске екипе котизација износи 6.000 динара, пионире 2.000 и петлиће 1.500. Наградни фонд за најуспешније екипе на турниру износи 200.000 динара.
На организацији турнира непосредно су ангажовани Раде Гојковић, Драган Недељков и Срећко Кијац.
Утакмице ће се играти у вечерњем термину на терену у дворишту Основне школе, а поред надигравања учесника публика ће сваке вечери моћи да учествује у томболи за коју су обезбеђене вредне награде.
На отварању турнира у суботу организатори најављују да ће се одигрaти ревијална утакмица ветерана некадашњег Рукометног клуба «Славија» против ветерана Сенте. Ово ће свакако бити занимљив сусрет јер се рукометни клуб у Банатском Аранђелову угасио пре више од две деценије.
Одржавање турнира у организацији Месне заједнице Банатско Аранђелово је у функцији обогаћивања забавног живота младих у месту и околини, као и за младе који преко лета на распусту бораве код родбине. Турнир ће трајати двадесетак дана, а организатори најављују да ће уколико успеју у дане викенда настојати да се поред одигравања утакмица и томболе, програм обогати забавним садржајима.


Анкета показала много жеља

За децу и родитеље спроведена је анкета како би се дошло до података које су њихове жеље да би се деца у слободно време укључила у бављење спортским активностима. Пошто у Банатском Аранђелову постоји само ФК Славија, за укључивање деце у друге спортове могућности су у Новом Кнежевцу или даље, за шта родитељи углавном нису у могућности.
У анкети су одговори добијени од око 60 деце, углавном оних који су заинтересовани да се баве неким спортом. Показало се да жеља има много и да су разноврсне, од тениса, стоног тениса, шаха, одбојке, женског фудбала, рукомета, кошарке и других спортова. Тражено је и мишљење родитеља какве су њихове могућности да учествују у финансирању тих активности.
- Пуно деце је заинтересовано за тенис, за шта немамо услова, али можемо да им пружимо услове за бављење стоним тенисом, за шта имамо три стола која ће се оспособити за тренинге од почетка септембра. Стевица Мендергиш из Новог Кнежевца, који је родом из Банатског Аранђелова вољан је да помогне. Од Новосадског шаховског клуба добили смо на поклон три шаховске гарнитуре са сатовима, а наставник у пензији Драгомир Дражић вољан је да се посвети раду са децом - сазнајемо од чланице Савета МЗ Банатско Аранђелово Мире Ацин.
Међу децом присутно су различита интересовања, па је разумљиво да се не може очекивати да се у малој средини каква је Банатско Аранђелово испуне све жеље и очекивања деце и њихових родитеља, али су настојања да се деци приушти бављење оним спортовима за које има могућности.

Majdányra és Rábéra sokáig azt mondták, ott a világ vége, onnan továbbmenni nem lehet. Igaz, továbbmenni most sem lehet, legfeljebb a Rábé tövében lévő hármas határ megnyitásakor. Ez azonban csak évente egyszer történik meg, de azon a két napon románok, szerbek, magyarok tömegei lepik el a három ország határhoz legközelebb eső településeit, rokonok, barátok, ismerősök látogatják meg egymást, de jönnek a kíváncsiskodó turisták is. A határnyitás a Majdány-Rábé Helyi közösség legnagyobb ünnepe, ha az nem lenne, az ember azt hihetné, nem történik itt semmi. A látszat azonban csal, mondja a két falu agilis elnökasszonya, Domonkos Szilvia.
- Bármilyen kicsi is ez a két település, sok a tennivaló. Nagyon sok mindent elvégeztünk már, még akkor is, ha ez nem mindig látszik. A kívülállónak, az évente egyszer idelátogatónak talán feltűnnek a változások, a helybeliek azonban legtöbbször észre sem veszik, de ha igen, nem reagálnak rá különösképpen. Helyi közösségünk 60-70 százalékát idősebb háztartások alkotják. Kevés fiatal van munkaviszonyban, mert munkahelyek nincsenek. Egyetlen cég működik a faluban, az is cserélgeti a gazdáját. Személy szerint örülnék neki, ha vinné valamire, mert ez mindannyiunk érdeke, főleg az ott dolgozó falubelieké, erre azonban a Helyi Közösségnek nincs ráhatása. A lakosság többsége mezőgazdaságból, azon belül az állattenyésztésből, tejtermelésből él. Őszintén megvallom, tartottam egy kicsit a mezőgazdaságban is végbemenő változásoktól, a modernizációtól, nem tudtam megítélni, boldogulnak-e majd az új feltételek közepette a hagyományokhoz ragaszkodó termelők. Örömmel látom, hogy a fiatalabb és a középkorosztályhoz tartozó mezőgazdasági termelők állják a sarat. Négy gazdaság már kinőtte az egyszerű, bejegyzett gazdaság fogalmát, farmergazdasággá fejlődött, jelentős jószágállománnyal, modern felszereléssel, saját tejfelvásárlóval.
A foglalkoztatottak java része utazik a munkahelyére. Ki Oroszlámosra, ki Törökkanizsára, ki még ennél is távolabb. Ebből kifolyólag a Majdány - Rábé Helyi Közösség évi költségvetése igen alacsony.

Kevés pénzből is lehet okosan gazdálkodni

- Egy év alatt 380-400 ezer dinár folyhat be a kasszába. Ha ez meg is valósul, akkor elmondhatjuk, jól



állunk, függetlenül attól, hogy ez az összeg jóval az igények alatt van – mondja az elnökasszony. - Tulajdonképpen csak arra elég, hogy a Helyi Közösség működni tudjon. Pályázati pénzekből szereltük fel az irodát, most már bizonylatokat, igazolásokat tudunk kiadni a polgároknak, hogy ne kelljen mindenért máshova utazniuk, persze így az iroda fenntartása valamivel költségesebb. Mindenre pályázunk, amire csak lehet, amire csak érdemes, mert bevételeinkből semmire sem jutna. Abból a kevés pénzből is igyekezünk legalább 200 ezer dinárt félretenni pályázati önrészre. Ha nem elég, szerzünk hozzá. Költséges a pályázati dokumentáció előteremtése, de másképp nem megy. Tíz éve vagyok ezen a megbízatáson, de sohasem ígértem felelőtlenül a polgároknak. Egyedül azt tudom ígérni nekik,



hogy minden pályázati lehetőséget megragadunk, hogy pénzhez jusson a Helyi Közösség, és a nyert összeget a két településen a közjó érdekében be is fektetjük. Vesszőparipám a jó kommunikáció, amely nélkül semmit sem lehet elérni. A Majdány-Rábé Helyi Közösség kiváló kapcsolatokat tart fenn a községi, tartományi és köztársasági szervekkel, a közigazgatási, a gazdasági és politikai hatalommal is. Mindig le tudunk ülni, megbeszélni a dolgokat, egyeztetni az irányelveket. Ha meg az anyagiakról van szó, az már az én dolgom. A problémákat, amelyek megoldása a lakosság javát és érdekeit szolgálja, meg kell oldani! És meg is van oldva, ha törik, ha szakad – mondja határozottan Domonkos Szilvia.

A szeméttelepek szanációja


Az Európai Unió felé közeledve Szerbiában is igyekeznek hozzászoktatni az embereket az uniós elvárásokhoz. A Tisztítsuk meg Szerbiát! akció ennek a hulladékgazdálkodásra, környezetvédelemre vonatkozó egyik állomása. Ennek értelmében és persze a két falu lakóinak érdekében Majdányon és Rábén is elvégezték a szeméttelepek szanációját. Találékonyság és jó kapcsolatok kellettek hozzá. Itt nincs kommunális vállalat, nincsenek erőgépek, mégis sikerült megoldást találni. A törökkanizsai kommunális közvállalattal, a városépítési igazgatósággal és az önkormányzattal kialakított kiváló együttműködés ez esetben is segített és ezzel hosszabb időre megoldódott a Helyi Közösség egy korábbi környezetvédelmi problémája.

Отварање граница на тромеђи

Председница МЗ Мајдан Рабе Силвија Домонкош је трећи мандатна челу МЗ и од почетка је учесник у сарадњи са еврорегијом Дунав-Кереш-Марош-Тиса. У оквиру еврорегије ДКМТ је израђен пројекат за отварање безцаринске зоне на тромеђи, који је и добио подршку. Румуни су већ израдили и прилазни пут, на реду су Мађарска и Србија. Изградња потребне инфраструктуре је задатак заинтересованих држава, остало терети инвеститоре.
- Ова безцаринска зона би нам пуно помогла, не само у виду запошљавања неких наших грађана, већ и на плану туризма, трговине и других делатности. Реализацију овог пројекта мало отежава проблематика усаглашавања законских прописа трију земаља, али су по мојим информацијама неки међудржавни документи већ потписани – каже Силвија Домонкош.
На овогодишњем дводневном отварању граница свечани културноуметнички програм обезбедила је управо МЗ Мајдан-Рабе. Било је доста гостију, пре свега из Румуније. Много њих је отишло до Банатског Аранђелова, неки су посетили Нови Кнежевац па чак и Кањижу. Ову приредбу финансира Покрајина, наш је само програм. Празник је то за села, без обзира што је дан МЗ заправо празник католичке цркве у Мајдану, који је међутим више окренут породици, интимнији и затворенији је од славља приликом отварања граница.

Pályázatok, beruházások

A Majdány-Rábé Helyi Közösség is kijárta a pályázás iskoláját. Évek teltek el, mire annyira belejöttek, hogy ma már nem okoz gondot egy pályázat megírása, összeállítása. Az elmúlt néhány évben lényegesen többet pályáztak, mint amennyit nyertek, de máshol is így van ez, másrészt ezekből is tanultak.
- Legjobban talán az iskola felújításának örülünk – mondja Domonkos Szilvia, a falu elnöke.
– A majdányi iskola épülete már többszáz éves, államilag védett objektum. Az intézménybe elsőtől harmadik osztályosok járnak, de itt van az óvoda is elhelyezve. Most éppen nincs olyan sok gyerek, de volt amikor ennél is kevesebben voltak. Jövőre többen lesznek, legalábbis az anyakönyvek szerint. Az iskolaépület felújítására saját pénzből, esetleg községi forrásból esélyünk sem lett volna. Az anyaiskola, a törökkanizsai Jovan Jovanović Zmaj Általános Iskola igazgatónője, Borsos Csilla jóvoltából mégis sikerült megvalósítani álmainkat. A Tartományi Nagyberuházási Alaptól ez a majdányi kis iskola 12 millió dináros támogatásban részesült. Ez az összeg a Helyi Közösség soksok éves költségvetésével egyenlő. A pénzből felújítottuk a teljes tetőzetet, elvégeztük a hidroizolálást,

Felújítják az utata hármas határig

A Majdány-Rábé Helyi Közösségben arra is nagyon büszkék, hogy a települések utcái kivétel nélkül aszfaltozottak. Ezt jórészt annak köszönhetik, hogy a települések környékén már évtizedek óta jelen van a Szerbiai Kőolajipari Vállalat, amely az utak egy részét saját céljaira aszfaltozta ki, de sokat segített magának a két falunak is. A Helyi Közösség elnöke friss hírként közölte: arról tájékoztatták, hogy egy éven belül felújítják a Törökkanizsától a hármas határig vezető regionális utat. Ez azt jelenti, hogy az úttest új aszfaltréteget kap és rendbeteszik az útszegélyeket is. A beruházásra szükséges pénzt uniós, IPA-pályázaton nyert eszközkeretből biztosítják.

parkettet raktunk le a termekben, a teljes épületet átfestettük, kellemes, otthonos környezetet teremtve a gyerekeknek – mutatja büszkén a felújított iskolát az elnökasszony. A Helyi Közösség sikeresen pályázott egy-egy kápolna felépítésére Majdányon és Rábén



is. Sikeres volt az építkezés megkezdésére és a befejezésére kiírt pályázatuk is. A kápolnák készülőben vannak, de harmadszor is pályázniuk kell, hogy a két épületet teljesen befejezhessék. Ez is majdnem másfél millió dinárt jelent a Helyi Közösségnek. Majdánynak teljesen új, digitális telefonközpontja van. Az optikai kábeleket tavaly rakták le, és a próbaidő letelte után lehetőség nyílik majd internet és más jellegű digitális szolgáltatások igénybe vételére. A két településen a három mobiltelefonszolgáltató jóvoltából a mobiltelefonhálózat is tökéletesen működik.
- Évekkel ezelőtt a faluban alig tíz családnak volt számítógépe, de a jó kapcsolatok révén sikerült biztosítani a kábel nélküli internethasználatot, így ma nincs olyan ház a faluban, ahol ne használnának számítógépet. Már mezőgazdasági termelőink is az interneten szerzik be a legszükségesebb információkat, adnak-vesznek, keresik a pályázati lehetőségeket – mondja méltán büszkén Domonkos Szilvia - Ha valaki eljön hozzánk, mindezt nem is látja, észre sem veszi, de ha megtudja, elcsodálkozik. A minap Újvidékre utaztam, mégpedig a nagyobb és tehetősebb bácskai falvak érintésével és bizony sok helyen azt tapasztaltam, hogy még ma is akácfaoszlopokon vannak az utcai égők, több helyen gond van a vízellátással is. Ekkor éreztem azt, hogy csak tettünk mi itt a faluban valamit. Nálunk rendben a vízellátás, a közvilágítás pedig teljesen új és tökéletes. Tavalyig itt is akadtak problémák az áramellátással. Törökkanizsától errefelé akadozott a szolgáltatás, volt, hogy rövid időre ötpercenként elment az áram. Leültünk az oroszlámosiakkal, összedugtuk a fejünket, kihívtuk az illetékes áramszolgáltatót egy megbeszélésre és ennek eredményeként tavaly elvégezték a rendszer nagyjavítását. Azóta nincsenek áramellátási gondjaink. A vesszőparipámra visszatérve: ezt is a jó kommunikációnak köszönheti a két, ez esetben három település. Előfordult már, hogy felhívtak a tartományból és konkrétan rákérdeztek, hogy ez meg ez van-e a faluban. Meglepődtek, hogy minden van, legalábbis azok közül, amit ők felsoroltak. Álmomban és tévedésből sem mondanék soha olyat, hogy köszönjük, nekünk van mindenünk, nem kérünk semmit. Dehogynem kérünk! Tudok én mindig mondani olyat, amire éppen szükségünk van – mondja befejezésül nevetve Domonkos Szilvia.

Orvosi ellátás, postai szolgáltatás

Harcolni kellett megmaradásukért

Az orvosi rendelő és a posta is a Helyi Közösség épületében kapott helyet. Majdányra szerdánként jár ki az orvos Oroszlámosról.
- A doktornő mellettünk további négy település betegeit ellátja. A polgárok nagyon jól együttműködnek vele, megértik egymást, az ellátás tökéletesen működik. Egy időben gond volt, hogy kevesen vagyunk, kevés a páciens, de sikerült kiharcolni, hogy legalább heti egy alkalommal kijárjon hozzánk az orvos. Külön szerencse, hogy a doktornő mellett dolgozó egészségügyi technikus majdányi, így a kisebb egészségügyi beavatkozásokat a doktornő tudta illetve felügyelete mellett maga is elvégzi. Mivel a legközelebbi gyógyszertár Oroszlámoson van, a tecnikus kihozza a gyógyszereket is a helybelieknek, elsősorban az arra rászorulóknak és délután kiosztja közöttük – mondja Domonkos Szilvia, a Helyi Közösség elnöke. A Szerbiai Postaforgalmi Vállalat is megkezdte a racionalizációt. Ennek részeként a kis településeken megszünteti a postahivatalokat. Erre a sorsra jutott a majdányi is.
- Van akinek ez nem gond a faluban, hiszen kocsival meddig tart átugorni az oroszlámosi postára. Az idősek és betegek azonban bajba kerültek. Dragan Babić községi elnök közbenjárására sikerült megoldást találnunk a problémára. A törökkanizsai község ugyanis a postaforgalmi vállalattal megállapodást kötött egy szerződéses posta üzemeltetésére. A vállalat a község egyik alkalmazottját betanította a postai munkára, így Majdányon kedden és pénteken mégis működik a postahivatal. A munkát a Helyi Közösség titkára, egyben anyakönyvvezetője és immáron postása végzi – hallottuk Domonkos Szilviától.

Мајдану налазе се у згради Месне заједнице. Лекар из Банатског Аранђелова ординира у среду, а пошта прима странке у уторак и петак.
- Наши грађани имају веома добре односе са лекарком, која поред нас ординира у још 4 села. Њен техничар је из Мајдана, па је у стању да уз контролу лекарке и сам изврши неке лекарске захвате. Пошто је апотека у Банатском Аранђелову, техничар подиже лекове старијим пацијентима и донесе их у Мајдан и Рабе. Због малог броја становништва једва смо се изборили за опстанак ординације у селу - каже председница МЗ Силвија Домонкош. У исто време и ПТТ је почела са рационализацијом и затварањем малих пошта. Ова судбина затекла је и нашу пошту у Мајдану. Захваљујући председнику општине Нови Кнежевац, Драгану Бабићу, општина је склопила споразум са предузећем ПТТ о раду уговорне поште, што значи, да пошта остаје, али у њој ради обучени радник општинске самоуправе, у овом случају секретар и матићар наше Месне заједнице, те пошта нема никаквих трошкова због рада поште у селу, а мештани су доступне поштанске услуге.

Mezőgazdasági fejlesztések


A Tartományi Mezőgazdasági Titkárság pályázatán a Helyi Közüsség két millió dinárt nyert a kanálisok rendezésére és ugyanennyit a nyári utak rendbetételére.
- A szerződéseket tavaly decemberben, Mikulás napján írtam alá a tartományi székvárosban, akkor, amikor éppen a helyi járulék fizetéséről kellett szavazniuk a polgároknak. Úgy állítottam be a Helyi Közösségbe, hogy hoztam a karácsonyi ajándékot a falunak! A karácsonyi ajándék most realizálódik. A munkálatok végéhez értünk, lassan hozzá kell látnunk a visszaigazolás előkészítéséhez. Gyakran rámkérdeznek a falubeliek, miért erre meg arra, miért nem másra, számára esetleg fontosabb dologra költjük a kapott pénzt. Mert nem lehet. Ezek céleszközök, ezt csak arra költhetjük, amire kaptuk. A polgárok nem tudják, nem is sejtik, ami persze nem is az ő dolguk, mennyire ellenőrzik az eszközök felhasználását, mennyire követelik a beruházás visszaigazolását. Enélkül jogunk sem lenne újra pályázni, márpedig nekünk pályáznunk kell, ha haladni akarunk – mondja határozottan Domonkos Szilvia, a Helyi Közösség elnöke.
A csatornarendszer tisztítása és rendbetétele adta az ötletet és kínálta fel a lehetőséget, hogy a Helyi Közösség legközelebb pályázzon a Tisza-víz öntözésre való felhasználásának projektumával. Ebben a beruházásban Gyála és Szerbkeresztúr is érdekelt. Majdány és Rábé a község legmagasabban fekvő területén helyezkednek el. Sok volt az eső erre is, de belvíz- vagy árvíz-gondjaik nem voltak. A Tisza vizével feltöltött kanálisokból önözhetnék a földeket, ugyanakkor, ha Gyála például árvízveszélybe kerülne, mentesítésül ezekbe a csatornákba sok vizet el lehetne terelni.

Könyvtárat örökölt a falu

A Helyi Közösség területén ugyan létezik bizonyos szintű művelődési élet, de a valamikori kultúregyesületet nem sikerült újraéleszteni.
A közelmúltban váratlan öröm érte a majdányiakat. A település 2.500 könyvből álló könyvállományt, egy valódi kis könyvtárat örökölt. Az értékes régi kiadványokat, gyermek-, ifjúsági- és szépirodalmat, tudományos köteteket tartalmazó könyvállomány a falu szülöttének, Papp Gábornak, a Magyar Szó korábbi munkatársának a hagyatéka, aki ily módon igyekezett lendíteni Majdány művelődési életén. A könyveket polcostól, vitrinestől kapta a falu, már csak azt kellett eldönteni, hol helyezzék el, mivel a településnek könyvtára nincs. Végül a lehető legjobb döntés született: a könyvek az iskola felújított épületében kaptak helyet. A tiszta, száraz helyiségben a könyvek biztonságban vannak és könnyen hozzáférhetők a diákok számára is. Domonkos Szilvia faluelnök bemutatta nekünk az értékes örökséget és közben elmondta, hogy a könyveket, miután a nyári szünidő alatt rendszerezik és katalogizálják, a diákok mellett a falubelieknek is a rendelkezésére bocsátják. Egy biztos, mondta a Helyi Közösség elnöke, bármi lesz is az iskola jövőbeni sorsa, a könyvtár marad, mert az Majdány Helyi Közösség öröksége.

Határnyitás

Domonkos Szilvia harmadik mandátumát tölti a Majdány-Rábé Helyi Közösség élén és elejétől részese annak az együttműködésnek, amelyet a Duna-Kőrös-Maros-Tisza eurorégióval alakítottak ki. A DKMT egy vámmentes övezet projektumát dolgozta ki a hármashatárra, amely meg is kapta az uniós támogatást. A mintegy száz hektáros területen Magyarország, Románia és Szerbia is el kell, hogy végezze a saját részének közművesítését, a többi azoknak a vállalkozóknak és cégeknek a feladata lesz, akik telephelyet hoznak létre az adott területen. Románia már az oda vezető utat is megépítette.

75 éves a Tromeđa LE


A Helyi Közösség egyetlen sportszervezete a Tromeđa Labdarúgó Egyesület, amely idén ünnepli fennállásának 75. évfordulóját. Minden nehézség ellenére a klub folyamatosan működik, több-kevesebb sikerrel, de állandó jelleggel részt vesz a bajnoki küzdelmekben. Nem volt könnyű feladat egy ilyen kis lélekszámú településen fenntartani a klubot, biztosítani az utánpótlást, de valahogy mindig sikerült. Domonkos Szilvia, a Majdány-Rábé Helyi Közösség elnöke éppen a látogatásunkat megelőző napon járt a tartományi székvárosban, hogy támogatást szerezzen a klub fennállásának tiszteletére megrendezésre kerülő ünnepséghez. Hogy küldetése sikerrel járt-e, még nem tudni, de kapott biztató ígéreteket. A támogatások függvényében labdarúgótornát szeretnének szervezni a jubileumra és meg kívánják hívni a klub valamikori játékosait, edzőit és vezetőit is. A jeles évfordulót a tervek szerint a jövő hónapban, de legkésőbb szeptemberben ünneplik meg a majdányi fudballkedvelők.

-Sokat jelentene ez a vámmentes övezet nekünk is. Nem csak munkalehetőség nyílna fiataljaink előtt, de megélénkülne a forgalom, a kereskedelem, a turizmus. Lehetőség nyílna például mezőgazdasági terményeink itthoni értékesítésére is. A vámmentes övezet megvalósítását a törvényes rendelkezések összehangolása nehezíti, mivel ezek a három érintett országban eltérnek egymástól. Információim szerint néhány ezzel kapcsolatos dokumentum aláírására már sor került, reménykedhetünk, hogy néhány éven belül a projektum életre kel – mondja Domonkos Szilvia.
A határnyitás kétnapos rendezvényeinek az idén éppen a Majdány-Rábé Helyi Közösség volt a házigazdája.
-Naponta legalább ezren megfordultak a két faluban. Főleg Romániából érkeztek a látogatók, de voltak magyarországiak is. Sokan közülük elmentek Oroszlámosra, Törökkanizsára, sőt néhányan még Magyarkanizsára is. Ettek, ittak, a boltjainkban vásároltak. Hálából szép kis alkalmi műsort hoztunk össze számukra. Megcsináljuk akkor is, ha nemigen van rávaló. Magának az eseménynek a költségeit a tartomány fedezi. Ez a mi ünnepünk is, hiszen a falunap az gyakorlatilag a búcsú. Szép ünnep, de jobban családcentrikus, ebből eredően zártabb mint a határnyitás – meséli a tanácselnök.

Може се газдовати и са мало пара


О Мајдану и Рабеу дуго се причало као о местима, одакле нема даље. Истина, и данас је тако, изузев два дана годишње, приликом отварања граничног прелаза на тромеђи. То је празник за мештане оба села, међутим пре и после тог догађаја као да се овде ништа не дешава, али само на изглед – каже председница Месне заједнице Силвија Домонкош.
-Промене пре свега уочавају гости, који само повремено долазе код нас. Мештани често и не примећују. Већина наших домаћинстава је остарела, младих је због недостатка радних места мање. Само једна фирма ради у селу, али и она често мења власника. Људи овде живе од ратарства, узгоја животиња и производње млека. Плашила сам се модернизације у пољопривреди, али на сву моју радост четири наша млађа произвођача су већ фармери, са великим бројем говеда и сопственом откупном станицом млека – каже Силвија Домонкош.
Део становништва свакодневно путује на радно место, те из тих разлога прилив месног самодоприноса у Месној заједници Мајдан-Рабе је незнатан.
-Ако годишње прикупимо 380-400 хиљада динара, можемо бити сасвим задовољни. Ове паре једино покривају трошкове функционисања Месне заједнице. Редовно учествујемо на разним конкурсима, те из ових малих пара морамо издвојити још око 200 хиљада динара да би обезбедили сопствено учешће, јер конкурисање је добра, али скупа ствар. На тај начин смо опремили и саму Месну заједницу, тако да смо у стању да овде у месту издајемо грађанима тражене потврде и уверења. Десет година сам на овој функцији, али никад нисам дала неоснована обећања мештанима. Ја им обећавам једино то, што ћу настојати да све више новца обезбедим за напредак села. Сматрам, да је често довољна добра комуникација и сарадња за решавање проблема. Ми смо у добрим односима и са привредним субјектима и са политичким властима на свим нивоима, није нам тешко да седнемо и да се договарамо. Проблеми грађана Месне заједнице се морају решавати по сваку цени – одлучна је Силвија Домонкош.

пс...као што већ и сами знате, УРЕДНИЧКИ ТИМ је група од пар људи задужених за боље и сврсисходније техничко функционисање вашег Портала БАНАТСКО АРАНЂЕЛОВО. Дакле, потпуно је депласирано да нама постављате било какава питања везана за текућу проблематику вашег насеља Банатско Аранђелово, или пак за нека питања из историје самог насеља. Да би избегли неспоразуме те врсте, овим путем вас упућујемо на ваше Администраторе; Мирослава Мишу Јегдића и Саву Каначког који ће се здушно потрудити да удовоље свакој вашој знатижељи. Захваљујемо се на разумевању, уступљеном времену и простору. Срдачно вас поздрављамо и желимо свако добро!

ПАЖЊА, ПАЖЊА!

Поштовани форумаши, уколико желите на своме рачунару да штампате ИНФОРМАТИВНИ БИЛТЕН МЗ Банатско Аранђелово + Мајдан & Рабе за 2010. год., кликом на доњи банер (иконицу) бићете редиректовани на линк с'којег можете преузети БИЛТЕН у пдф формату.